Koliko je pola od beskonačno?

Obožavamo brojeve.
Reč BESKONAČNO nam je omiljena.
Njom označavamo količinu ljubavi, pospanosti, dosade, zabave i svega onog gde treba da se opišu osećanja.
On bi voleo da mu živimo beskonačno.
Toliko bi mogao da vozi bicikl.
Beskonačno je :
Nestrpljiv.
Gladan.
Žedan.
Umoran.
Vredan.
Zaljubljen.
Ljut.
Kaže da je BESKONAČNO RADOZNAO i da će da bude SVE.
Ja ga zagrlim i kažem mu:
-Polako, ceo svet je tu pred tobom. Strpljivo gledaj, upijaj i uči, pa ćeš  pronaći i sebe i to što treba da budeš.
Kad mi je postavio pitanje koliko je pola od beskonačno, prvo sam se od srca nasmejala.
Nije mu bilo jasno šta mi je tu smešno. Mrko me gledao. Onako ispod oka.
Brzo sam se uozbiljila.
-Pola od beskonačno je opet beskonačno.
-Kako? Sve ima pola, zašto onda beskonačno nema pola?
-Beskonačno ne može da se napiše, bar ne kao broj. Zato i nema pola.
-Svašta. Ima onaj znak...znaš onaj kao osmica, samo što leži. Onda njega prepolovimo i dobijemo pola od beskonačno. Vidiš da može.
- A zašto me to pitaš?
- Tebe volim beskonačno, a neke druge ljude samo pola od toga, pa da znam da im odgovorim kad me pitaju koliko ih volim.